Катедра за вероватноћу и статистику

Докторске академске студије

МАТЕМАТИКА:
ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА


Прва докторска дисертација из уже научне области Вероватноћа и статистика, одбрањена на математичком факултету била је “О строгом закону великих бројева” Часлава Станојевића 1955. године. Од тада до краја 2022. године одбрањено је укупно 42 дисертације из ове области. Комплетан списак обрањених дисертација налази се на дну стране.

Докторске студије

Детаљан план и програм докторских студија је доступан на овој страници. Да би студент стекао звање доктора математичких наука из уже научне области вероватноћа и статистика, потребно је да већина одабраних предмета  буде из ове области (односно од броја 118 до 139).  Предмети математичка статистика и  теорија случајних процеса су обавезни, а остали се бирају у договору са ментором докторских студија, односно уколико није одабран, са наставницима са Катедре. За пријаву предмета приликом уписа у сваку школску годину је потребна сагласност Катедре. Да би се обевезе “Израда докторске дисертације 1,2,3,4” сматрале испуњеним, потребно је да се презентује  досадашњи рад, или неки од обајављених радова у истакнутим часописима, на Семинару Катедре.  Поред овога, обавеза се може спатрати испуњеном ако је студент презентовао рад на некој домаћој или међународној конференцији, или објавио рад. Обавезно је да се бар једна од Израда дисертације испуни презентацијом на Семинару Катедре.

Доктори наука из области вероватноће и статистике

  1. Часлав Станојевић (1955) О строгом закону великих бројева
  2. Зоран Попстојановић (1964) Примена филтер трансформације случајне Лебегове мере на случајна поља,
  3. Петар Тодоровић (1964) Случајне трансформације структуре статистичких скупова
  4. Зоран Ивковић (1964) О предвиђањима случајних процеса
  5. Стеван Стојановић (1969) Проблеми управљања и оптимизације математичке теорије масовног опслуживања
  6. Јован Укшановић (1970) Потребни и довољни услови за независност и марковско својство неких класа случајних величина
  7. Јован Малишић (1973) Екстраполација и други линеарни проблеми једне класе стационарних случајних процеса са нерационалним спектралним густинама
  8. Јелена Булатовић (1975) Спектрална анализа случајних процеса другог реда са несепарабилним просторима
  9. Драган Бањевић (1976) Оптимални планови за неке моделе контроле у теорији поузданости
  10. Слободан Јанковић (1979) Неергодички извори у теорији информација
  11. Ратомир Пажанин (1980) Инваријантност спектралног типа случајног процеса у односу на трансформацију времена
  12. Фуат Ризваноли (1982) Метод Хилбертових простора репродукујућих језгара у испитивању спектралног мултиплицитета случајног процеса
  13. Предраг Перуничић (1984) Неконстантно решетање процеса обнављања
  14. Слободанка Јањић (1985) Прилог теорији сумирања и максимума случајног броја случајних променљивих
  15. Павле Младеновић (1985) Оцењивање спектра стационарног низа
  16. Благота Лучић (1985) Временска анализа уопштених случајних процеса
  17. Љиљана Костић-Петрушевски (1986) Стохастички процеси Ито у сепарабилном Хилбертовом простору (еквивалентност Винеровом процесу)
  18. Тибор Погањ (1986) Сингуларни случајни процеси, Паде-апроксимација и средњеквадратна конвергенција
  19. Зоран Глишић (1987) Квантилни процеси и њихова примена за тестирање статистичких хипотеза
  20. Светлана Јанковић (1987) Неки итеративни поступци и граничне теореме у теорији случајних диференцијалних једначина
  21. Слободанка Митровић (1987) Једна класа случајних процеса мултиплицитета један
  22. Дражен Пантић (1988) Решавање једначина кретања стохастичком симулацијом
  23. Биљана Поповић (1990) Прогнозе и оцене параметара АРМА серија са експоненцијалним расподелама
  24. Весна Јевремовић (1991) Статистичка својства временских серија са експоненцијалном маргиналном расподелом и мешавинама експоненцијалних расподела
  25. Ранко Недељковић (1993) Оптимални планови превентивних замена у системима са непотпуном контролом
  26. Синиша Стаматовић (1993) Асимптотско понашање процеса одређених статистиком са временским померањем
  27. Виктор Обуљен (1997) Теореме кодирања за неке нестационарне канале везе
  28. Драган Ђорић (2002) Статистичка анализа модела временских серија са праговима
  29. Јован Вукмировић (2011) О брзини конвергенције у граничним теоремама за екстремне вредности
  30. Ивана Илић (2013) О оцењивању индекса репа расподеле помоћу некомплетних узорака
  31. Јелена Јоцковић (2013) Стохастички модели прекорачења високог нивоа и проблеми чекања
  32. Ехфајед Шнеина (Ehfayed Shneina) (2013) Екстремне вредности у низовима независних случајних величина са мешавинама расподела
  33. Јелена Станојевић (2015) Статистички проблеми оцењивања количника дисперзија и високих квантила расподела
  34. Марко Обрадовић (2015) Карактеризације неких расподела и Бахадурова асимптотска ефикасност тестова сагласности
  35. Халима Елфагихе (Halima Elfaghihe) (2015) Конструкција и особине контролних картица застационарне и некорелисане податке
  36. Милан Јовановић (2015) Оцењивање параметра поузданости двокомпонентног система
  37. Ленка Главаш (2016) Граничне расподеле парцијалних максимума равномерних AR(1) процеса
  38. Бојана Милошевић (2016) Асимптотска својства непараметарских тестова заснованих на U-статистикама и V-статистикама са недегенерисаним и слабо дегенерисаним језгром
  39. Кристина Вељковић (2016) Контрола квалитета праћењем централне тенденције негаусових случајних величина
  40. Зоран Видовић (2020) Рекорди низа jеднако расподељених случаjних величина с применама
  41. Марија Цупарић (2021) Тестови сагласности засновани на L2 и L растојањима и њихова асимптотска ефикасност
  42. Милица Јовалекић (2022) Екстремални проблеми Брауновог кретања и других случајних процеса