Историјат – Катедра за вероватноћу и статистику

Катедра за вероватноћу и статистику

Историјат катедре

Пратећи развој математике од оснивања Устаничке велике школе у Србији 1808. године, и касније формирања Лицеја, Философског, Природно-математичког и Математичког факултета, налазимо следеће податке који се односе на дисциплине Теорија вероватноће и Математичка статистика.

Лицеј

У вишој школи – Лицеју, која је формирана у Крагујевцу 1838. године, међу наставним предметима налази се и предмет Статистика. Статистику је поред математике и немачког језика предавао Петар Радовановић, један од прва два професора Лицеја. Одељења Лицеја прерасла су 1863. године у факултете – Филозофски, Правни и Технички, при чему се математика предаје само на Техничком факултету. Године 1873. на Филозофском факултету у Београду су основана два одсека - Историјско-филолошки и Природно-математички, на коме су проучаване математика и природне науке. Међу 8 заједничких предмета за цео Филозофски факултет налази се и Статистика.

ПМФ

После формирања Природно-математичког факултета 1947. године у Београду, предмет Теорија вероватноће се први пут на овом факултету појављује школске 1951/52. Године и то као изборни предмет. У наставним плановима за школску 1952/53. годину налазе се предмети Теорија вероватноће и специјални курс Примена теорије вероватноће. Ове предмете предаје прво Драгољуб Марковић, а касније Часлав Станојевић. У наставним плановима за школску 1961/62. годину, и само на тадашњем Б смеру, налази се предмет Теорија вероватноће са применама. Овај предмет предаје се од школске 1965/66. године, а предавања изводи Зоран Ивковић. Школске 1961/62. године на Природно-математичком факултету се оснивају последипломске студије са 5 смерова. На смеру Практична математика, после првог семестра који је обавезан за све смерове, полажу се и следећи предмети: Теорија вероватноће са применом (Теорија информације, теорија игара, теорија комуникација), Математичка статистика и Теорија случајних процеса. Прва три магистарска рада у области вероватноће и статистике на Природно-математичком факултету су одбранили: Стеван Стојановић 1962: Корелација и регресија, Светозар Вукадиновић 1963: Расподела максималног артеријског крвног притиска у популацији људи и Јован Малишић 1964: Случајни елементи са вредностима у простору Банаха.

Оснивање Катедре и смера за вероватноћу и статистику

Наставним планом од 1966/67. године уведен је посебан Смер за статистику, а статутом из 1972. године уведени су Смер за статистику са применама и Катедра за вероватноћу и статистику. У оквиру наставе на последипломским студијама уведен је већи број специјалних курсева са семинарима: Зоран Ивковић: Гаусови процеси, Теорија информације, Стеван Стојановић: Теорија обнављања, Стохастички модели у операционим истраживањима, Теорија масовног опслуживања, Јован Малишић: Анализа временских серија.

Уско стручне предмете на смеру за вероватноћу и статистику од његовог оснивања 1966. године до 2005-06. школске године предавали су следећи стално запослени чланови Катедре за вероватноћу и статистику: Зоран Ивковић, Стеван Стојановић, Јован Малишић, Драган Бањевић, Предраг Перуничић, Зоран Глишић, Павле Младеновић, Дражен Пантић, Весна Јевремовић и Слободанка Јанковић. Вежбе су изводили, поред поменутих математичара, још и следећи асистенти: Јован Вукмировић, Виктор Обуљен, Зорана Најдановић, Милан Јовановић, Ана Манола, Марко Обрадовић и Кристина Вељковић. У извођењу наставе учествовали су и спољни сарадници.

Семинари

Током осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века на Природно-математичком факултету повремено ради Семинар за вероватноћу и примене, којим су руководили Зоран Ивковић и Драган Бањевић. На Семинару су поред домаћих математичара наступали и гости из Мађарске, Русије и Норвешке.

Од школске 1996-97. до школске 2021-22. године семинар је радио под именом Теорија вероватноћа и математичка статистика, а руководилац семинара је био Павле Младеновић. У периоду од 1996. до 2022. одржано је око 200 састанака Семинара, а предавања су поред домаћих математичара држали и истакнути математичари са иностраних универзитета: са Московског државног универзитета (А.Т. Фоменко 1997, А.В. Булински 1998, В.И. Питербарг 2002, Г.В. Носовски 2002), Универзитета у Копенхагену (Томас Микош 2006), са Техничког универзитета у Берлину (Јулија Рушер 2009), Универзитета у Корнелу (Г. Самородницки, 2009. и 2018), Универзитета у Санкт Петерсбургу (Јаков Никитин 2015, 2016), Универзитета у Принстону и Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу (Јелена Брадић 2009, 2012. и 2018, Јелена Брадић је основне и магистарске студије завршила на Математичком факултету у Београду) и др.

Од школске 2022-23. године семинар ради под именом Семинар Kатедре за вероватноћу и статистику.

Смер за статистику, актуарску и финансијску математику

Научно-наставно веће Математичког факултета је на седници одржаној 24.06.2005. године извршило модификацију наставног плана и програма смера Вероватноћа и статистика у складу са чланом 20. Закона о Универзитету и усвојило нови назив смера: Статистика, актуарска и финансијска математика. Поред осталих промена, у план студија овог смера (Статут Математичког факултета из 2006. године) уведени су и предмети Елементи актуарске математике и Елементи финансијске математике. Модул (смер) по насловом Статистика, актуарска и финансијска математика налази се и у акредитованом студијском програму Математика, акредитације 2006, 2009, 2015 и 2022. године. Од студената који су завршили основне студије по акредитованим плановима и програмима из 2006. године на модулу Статистика, актуарска и финансијска математика прве докторске дисертације су одбраниле Ленка Главаш и Бојана Милошевић.

У периоду од 2006-2023. године наставу из уско стручних предмета у области Вероватноћа и статистика на свим нивоима студија (основне, мастер и докторске) изводили су: Павле Младеновић, Весна Јевремовић, Слободанка Јанковић, Љиљана Петровић (спољни сарадник), Милан Меркле (спољни сарадник), Јован Вукмировић, Јелена Јоцковић, Марко Обрадовић, Милан Јовановић, Ленка Главаш, Бојана Милошевић, Марија Цупарић, Зоран Видовић (спољни сарадник) и Владимир Божин (са Катедре за анализу). Вежбе су у овом периоду изводили: Јован Вукмировић, Виктор Обуљен, Марко Обрадовић, Милан Јовановић, Кристина Вељковић, Ленка (Живадиновић) Главаш, Бојана Милошевић, Борка Кузмановић, Марија (Радичевић) Цупарић, Филип Самарџић, Аница Костић, Бојана Тодић, Бранислав Јововић, Данијел Суботић, Тамара Милић, Мирјана Вељовић, Благоје Ивановић, Ана Меркле, Жикица Лукић, Нађа Обреновић, Михајло Србакоски, Данијел Алексић и Стефан Малбашић.

Катедра данас

Састав Катедре за вероватноћу и статистику 2022-2023. школске године је следећи: ванредни професор Бојана Милошевић, доценти Јелена Јоцковић, Марко Обрадовић, Милан Јовановић, Ленка Главаш и Марија Цупарић; асистенти: Бојана Тодић, Тамара Милић, Ана Меркле, Мирјана Вељовић и Благоје Ивановић. Као сарадници у настави за извођење вежби ангажовани су и Михајло Србакоски и Стефан Малбашић. Наставу изводе и редовни професор у пензији Павле Младеновић, редовни професор Правног факултета Наташа Петровић Томић, Зоран Видовић, доцент на Учитељском факултету и Данијел Алексић, сарадник у настави на Факултету организационих наука.

У 2023/2024. години Катедру напушта Благоје Ивановић, а нови сарадник у настави је Лука Перовић.